Demencija je bolest koja znatno narušava kvalitet života, a zapravo predstavlja oštećenje mentalnih sposobnosti: razmišljanja, pamćenja, logičkog zaključivanja. Saznanje da bolujete od ove bolesti može biti veoma neugodno u prvi mah, ali olakšavajuća okolnost je postojanje sve većeg broja načina da se život osoba sa demencijom učini što je moguće kvalitetnijim. Zbrinjavanje ovakvih pacijenata je naporno i fizički i emotivno, vremenom i ekonomski iscrpljujuće, tako da može ozbiljno uticati na psihofizičko zdravlje negovatelja i porodice. Uvid u rastući broj raspoloživih mera pomoći, olakšava proces lečenja i nege obolelih od demencije i donekle održava nivo kvaliteta opšteg funkcionisanja.

Najčešća pitanja koja se nameću u vezi sa ovim sve rasprostranjenijim zdravstvenim problemom:

• Šta je demencija?
• Postoje li rani, upozoravajući znaci?
• Kako prihvatiti novonastalo stanje i pripremiti se za promene koje neminovno dolaze u daljem toku bolesti?

Šta je demencija?

Demencija obuhvata grupu različitih stanja koja narušavaju normalno kognitivno (saznajno) funkcionisanje i ponašanje ljudi, što dovodi do smetnji u obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti. U manjem ili većem stepenu zastupljene su promene u pamćenju, u operativnim funkcijama (planiranje, procena, donošenje odluka), snalaženju u prostoru, govoru, raspoloženju, ponašanju. Početak bolesti je najčešće postepen, simptomi na početku mogu biti toliko blagi da su teško primetni. Pogoršanje je obično sporo, ali neumitno dovodi i do poremećaja ponašanja i izmena ličnosti, te do potpunog gubitka svakodnevnih veština tj. do toga da obolela osoba prestaje biti nezavisna, a u uznapredovalom stadijumu ne može samostalno da se obuče, kupa, jede, hoda. Demencija može pogoditi svakog, a sa starenjem raste verovatnoća oboljevanja.

Tipovi demencije

Postoji veliki broj fizioloških supstrata na kojima se bazira skup simptoma koji pripadaju demenciji. Stoga, za sada postoji podela na nekoliko tipova ovog poremećaja:

Alchajmerova bolest

Ovo je najčešći tip demencije - oko dve trećinu ljudi sa demencijom ima Alchajmerovu bolest. Iako još uvek ne znamo definitivne uzroke, poznato je da u mozgu dolazi do tipičnih promena – smanjenja zapremine mozga i nakupljanja abnormalnih proteina između i unutar ćelija mozga koji narušavaju moždane funkcije.

U proseku bolest traje oko osam godina i prolazi kroz tri faze. U ranom stadijumu primetni su problemi u pamćenju novih događaja, orijentaciji u prostoru, čak i u poznatoj sredini. Mogu biti prisutni i problemi u rukovođenju finansijama (npr. plaćanje računa). Mogu da budu prisutne i poteškoće na planu govora, u smislu razumevanja složenijih rečenica, a i pronalaženja reči. Samostalnost je samo blago narušena i pacijenti mogu da funkcionišu uz manje intervencije sa strane i najčešće žive svom domaćinstvu. Ponekad se javljaju depresija, apatija i anksioznost. U drugom, tzv. umerenom ili srednjem stadijumu bolesti dolazi do pogoršanja već pomenutih saznajnih funkcija što dovodi do značajnijeg narušavanja aktivnosti u svakodnevnom životu. U ovom stadijumu postoji rizik od ispoljavanja izraženijih poremećaja na planu ponašanja u psiholoških problema koji pogoršavaju već značajnije oštećenu samostalnosti bolesnika i dolazi do stanja kada ne mogu da izlaze sami van svoje kuće i/ili da žive bez druge osobe. U trećoj fazi, tzv. kasnom stadijumu bolesti, koji podrazumeva skoro potpunu zavisnost od druge osobe, pacijenti imaju probleme i oko osnovnih jednostavnih aktivnosti, kao što su uzimanje hrane, kupanje i oblačenje. Napredovanjem bolesti pacijenti kao da zaboravljaju da hodaju i sve su teže pokretni, do stadijuma kada postaju vezani za bolesničku postelju. Usporenost i ukočenost koja se razvija može da podseća na Parkinsonizam. Epileptički napadi takođe mogu da se jave u ovom stadijumu. Sve ovo vodi ka velikom riziku za razvoj upale pluća, urinarnih infekcija i drugih stanja koja mogu da se završe fatalno.

Frontotemporalna demencija

Frontotemporalna demencija je grupa stanja koja pogađaju frontalne (čeone), i/ili temporalne (slepoočne) režnjeve mozga. Ukoliko su više zahvaćeni frontalni režnjevi, biće izraženije poteškoće sa motivacijom, planiranjem i organizovanjem, kontrolom emocija i održavanjem društveno prihvatljivog ponašanja. U slučaju kada su zahvaćeni temporalni režnjevi, više su ispoljene poteškoće sa govorom i/ili razumevanjem jezika. Ova demencija se češće pogađa mlađe osobe, najčešće se javlja između 45. i 60. godine života.

Demencija sa Levijevim telima

U ovom tipu demencije dolazi do poremećaja u motornim aktivnostima (slika koja podseća na Parkinsonizam) uz promenu pažnje i vidnih funkcija, kao i ponašanja, s tim što je važno da se poremećaji pokretljivosti i demencije razvijaju paralelno ili sledstveno tokom nekoliko godina. Stanje svesti i pažnje obolelih je promenljivo iz sata u sat ili na kraće, od epizoda sa teškom konfuzijom do skoro normalnog funkcionisanja. Halucinacije, najčešće vidne (slike koji drugi ljudi ne vide) se javljaju veoma rano na početku bolseti. Na primer, bolesnici opisuju do detalja slike životinja, ljudi ili predmeta, scene koje drugi ne vide. Za razliku od halucinacija u okviru psihijatrijskih bolesti ovde se retko javljaju strah i zabrinutost, tako da ih često i ne pominju te ih je tokom dijagnostičkog intervjua potrebno ciljano pitati. Interesantno je napomenuti da se javljaju poremećaji spavanja sa „živim snovima“, u kojima ih neko najčešće juri, proganja i gde, braneći se, mogu da izazovu različite povrede sebi i osobama oko sebe. Ovo oboljenje se povezuje sa postojanjem „Levijevih tela“ (specifičnih proteinskih nakupina) u moždanim ćelijama i njihovim nastavcima.

Vaskularna demencija

Ovaj tip demencije može da se javi veoma brzo nakon moždanog udara (3 meseca) ili da se razvija postepeno kada se radi o multiplim promenama u malim krvnim sudovima mozga. Kod ove demencije postoje ispadi na planu ponašanja, kao i problemi sa pažnjom, pamćenjem i govorom. Za razliku od Alchajmerove bolesti, ovde već na početku možemo da očekujemo i motorne simptome, kao što je (najčešće) „Parkinsonizam donjeg dela tela“. Uobičajena za ovaj tip demencije su pogoršanja u etapama.

Porodično javljanje demencije

Dosadašnja znanja upućuju na značaj naslednog faktora u oboljevanju od demencija. Oko jedne trećine osoba sa Alchajmerovom bolešću ima člana porodice (roditelja, brata ili sestru) koji ima ili je imao ovu bolest. Ovo ne znači da je demencija uvek nasledna i veliki broj pacijenata u porodičnoj istoriji nema registrovane slučajeve demencije.

Alchajmerova bolest je uglavnom sporadična bolest, a familijarne forme sa jasno autozomno dominantnim nasleđivanjem (pojava u svakoj generaciji) su zastupljene sa 2,5 do 5%; i to su neki slučajevi sa ranim početkom bolesti. Nasledni rizik postoji, ukoliko najmanje tri člana familije u dve ili više uzastopnih generacija ima ili je imalo ovu bolest, od kojih su dve osobe prvostepeni srodnici.

Postoje li rani, upozoravajući znaci?

Rani znaci demencije mogu biti suptilni i teško ih je prepoznati. Javljaju se u različitim sferama psihičkog života i funkcionisanja.

Gubitak pamćenja za skorašnje informacije i događaje koji utiču na svakodnevni život

Povremeno nešto zaboravimo, ali ako se kasnije toga setimo, takav problem nije zabrinjavajući. Svako može zaturiti novčanik ili ključeve, dok osoba sa demencijom može stalno stavljati stvari na neodgovarajuća mesta. Osobi koja boluje od demencije ne pomaže podsećanje, tako da najčešće ponavlja ista pitanja.

Radnja na TV-u, u filmovima ili knjigama

Starije osobe su u stanje da prate radnju. Osobe sa demencijom postaju nesposobne da prate TV, filmove ili priču u knjizi.

Znanje i informacije

Iako prisećanje ranije usvojenih znanja može biti sporije, starija osoba u suštini može da se priseti većeg broja informacija, samo joj treba više vremena. Osoba sa demencijom zaboravlja ono što joj je bilo poznato, kao npr. poznavanje istorijskih mesta ili događaja.

Teškoće u obavljanju redovnih zadataka

Starijim osobama može da se desi da nisu tako efikasne u obavljanju svakodnevnih aktivnosti ili da se malo zbune oko pronalaženja ulica gde ređe idu, da su sporiji u rukovanju novim aparatima ili da im treba biše vremena u odnosu na ranije. Osobe sa demencijom imaju poteškoće u vožnji, jer ne prepoznaju i ne shvataju znakove i pravila u saobraćaju. Problemi se javljaju i u kućnim uslovima, ne znaju više kako se koriste aprati ili ne mogu da nauče rukovanje novim aparatima.

Svakodnevne aktivnosti, kao šti su oblačenje ili kuvanje

Ukoliko ne postoji neki fizički razlog, starije osobe mogu da izvode ove aktivnosti. Osobe sa demencijom više ne umeju da se oblače samostalno ili da kuvaju sebi ili drugima.

Problemi u govoru

Stariji ljudi povremeno imaju problem da nađu prave reči u razgovoru, dok osoba sa demencijom može imati teškoće da prati ili započne konverzaciju ili upotrebljava pogrešne reči. Isto tako mogu da imaju poteškoće u pronalaženju reči, pri čemu ne pomaže podsećanje.

Pisana i usmena uputstva

Starije osobe su u stanju da prate uputstva. Osobe sa demencijom postepeno gube sposobnost da prate uputstva, zbog otežanog razumevanja, na početku složenjih, a kasnije i jednostavnih konstrukcija, kao i zbog samog zaboravljanja.

Dezorijentacija u vremenu i prostoru

Prihvatljivo je zaboraviti koji je dan ili zašto ste krenuli u drugu sobu. Osoba sa demencijom načešće ne zna koja je tekuća godina, mesec, godišnje doba, ima probleme u snalaženju u gradskom prevozu na poznatom odredištu, poteškoće u pronalaženju svoje kuće ili prijace, pošte, banke ili doma zdravlja, uprkos tome što je taj put koristila godinama.

Problemi sa složenim zadacima, raduđivanjem, planiranjem i donošenjem odluka

Često se javljaju problemi oko organizovanja kućnog budžeta, ali se to uobičajeno rešava pažljivim pristupom. Osoba sa demencijom postaje nesposobna da obavlja administrativne i finansijske transakcije (da donosi odluke, da ima probleme sa rukovanjem bankovnim računima, oko štednje, ulaganja i raspolaganja novcem).

Promene raspoloženja i ponašanja

Svako je s vremena na vreme tužan ili ćudljiv. Osoba sa demencijom može imati promene raspoloženja, nezainteresovanost ili preterane emotivne reakcije na situacije i događaje. Može da optžuje ukućane da je potkradaju ili može da ima druga pogrešna verovanja (npr. da neko nešto radi protiv njega/nje iza leđa, da mu/joj nisu lojalni i sl).

Odnosi sa drugim ljudima

Ljudi se s godinama pomalo menjaju, ali osnovne crte ličnosti i ponašanja ostaju iste. Osoba sa demencijom može postati otvorenija i manje obzirna ili postati povučenija i imati manje samopouzdanja.

Gubitak inicijative

Normalno je umoriti se od posla, ranijih interesovanja ili društvenih obaveza. Osoba sa demencijom gubi interesovanje ili postaje nesposobna da započne aktivnosti u kojima je ranije uživala.

Kako prihvatiti novonastalo stanje i pripremiti se za promene koje neminovno dolaze u daljem toku bolesti?

Ukoliko mislite da imate demenciju, važno je da posetite lekara da bi se što pre postavila tačna dijagnoza. Prvo treba uraditi kompletnu medicinsku procenu kako bi se uočili eventualni nedostatak vitamin B12, bolest štitne žlezde, bolest krvnih sudova mozga, hronična infekcija mozga za koje postoji odgovarajuće lečenje. Rana dijagnoza omogućava korišćenje lekova koji su dostupni kod nas i za koje se smatra da odlažu pogoršavanje simptoma bolesti. Isto tako imaćete priliku da saznate nešto više o mogućnostima da blagovremeno planirate dalje korake, pristup odgovarajućim službama i podršci.

Procena mora da obuhvati:

• razgovor o ranijim bolestima,
• razgovor sa porodicom/osobom koja poznaje pacijenta,
• opšti pregled,
• neuropsihijatrijski pregled,
• laboratorijske testove, uključujući analize krvi i komraće, osnovna laboratorija krvna slika i biohemijske analize (šećer u krvi, jetrini enzimi, parametri bubrežne funkcije, elektrolitni status),
• nivo hormona štitaste žlezde,
• nivo vitamina B12 u krvi,
• kognitivne testove, koji procenjuju moždane funkcije – naročito pamćenje, govor, raspon pažnje i rešavanje problema,
• procenu sposobnosti za samostalno svakodnevno funkcionisanje,
• snimanje mozga, čime se posmatra struktura mozga da bi se isključila druga medicinska stanja ili postavila dijagnoza određenog tipa demencije (optimalno snimak mozga pomoću kompjuterizovane tomografije – CT pregled mozga),
• ultrazvučni pregled ekstrakranijalnih i intrakranijalnih krvnih sudova i
• procenu psihičkog zdravlja, kojom mogu da se identifikuju stanja koja se mogu lečiti, kao što je depresija, ili da se ublaže neki simptomi u okviru demencije.

Kada se postavi dijagnoza, pacijent i negovatelj ili pratilac treba da dobiju informacije o kojoj demenciji je reč, o daljem toku bolesti, lekovima koje treba da uzima pacijent, prednostima i neželjenim efektima lečenja, kao i informacije o odnosu prema obolelom. Lekar bi trebalo da vam objasni stvari tako da ih razumete, odgovori na pitanja, posavetuje i pruži podršku, kao i da sasluša.

Lečenje demencije

U terapiji Alchajmerove bolesti koriste se lekovi iz dve velike grupe tzv. inhibitori holinesteraze (donepezil, rivastigmin, galantamin) i antagonisti NMDA receptora (memantin) koji su registrovani u našoj zemlji. Važno je da znate da nijedan od lekova koji se koriste ne dovodi do izlečenja od demencije. Ove lekove proizvode različiti proizvođači i svi su proverevni i odobreni od Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije. Lekovi za alchajmerovu bolest se nalaze na pozitivnoj listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što podrazumeva da se dobijaju na recept uz određeno učešće osiguranika. U toku bolesti moguće je da su potrebni i lekovi koji se koriste za različite psihijatrijske simptome kao što su depresija, apatija, halucijacije, agresija i sl. Na tržištu postoje proizvodi koji se reklamiraju u terapiji i prevenciji Alchajmerove demencije, ali je pokazano da za to nema naučnog opravdanja, uprkos tome što su u širokoj upotrebi. U ovu grupu spadaju sledeći preparati: razni vitaminski preparati – vitamini kompleksa B, vitamini E ili C, kao i grupa lekova za koju se misli da popravljaju moždanu cirkulaciju: ginkgo biloba, piracetam, nicergolin, vinpocetin, cerebrolizin, ergolid-mesilat, pentoksifilin, cinarizin.

Praktične preporuke za pacijente

Dijagnoza demencije će verovatno značiti da ćete morati da pravite promene u svakodnevnom životu. Potrebno je da imate na umu da se radi o bolesti koja napreduje, što znači da oboleli postaju sve više zavisni od druge osobe i ne mogu samostalno da žive i funkcionišu. Ovo ne znači da su potrebne velike promene odmah, ali je dobro da planirate pripreme za moguće novonastale situacije u daljem toku bolesti. Bilo bi dobro da sami izaberete osobu od poverenja za rukovanje finansijama. Isto tako, trebalo bi da izrazite svoju želju oko načina zbrinjavanja u situacijama kada bude bila potrebna tuđa pomoć u svakodnevnom životu, npr. da li ćete da živite usvom domaćinstvu uz negovatelja ili želite ići u dom ili u domaćinstvo dece ili rođaka.

Da li i kome reći da bolujemo od demencije

Može biti teško porodici/zajednici i prijateljima saopštiti o dijagnozi demencije. Potvrda dijagnoze može pomoći porodici/zajednici i prijateljima da prihvate to što se dešava. Kako napreduje bolest, biće potrebna pomoć drugih osoba, tako da je najbolje podeliti tu informaciju sa bliskim osobama što ranije.

Porodica i prijatelji su veoma važni!

Porodica i prijatelji sigurno imaju ključnu ulogu u podršci osobama sa demencijom, uključujući i dragocenu povezanost sa prošlošću pacijenta. Najvažnija stvar koji bližnji mogu da urade je da nastave da podržavaju pacijenta i ohrabruju ga da ostane aktivan član porodice i lokalne zajednice. Preporuka za porodicu i negovatelje je svakako i pravovremeno profesionalno, pravno i finansijsko savetovanje da bi se strukturisalo i jasno organizovalo sve što predstojeći period donosi.

Brinite o svom somatskom zdravlju: jedite zdravo i budite aktivni, odmarajte kada ste umorni. Redovno posećujte svog izabranog lekara. Bavite se mentalno stimulativnim aktivnostima: čitajte, rešavajte ukrštenice, probajte neki novi hobi. Razgovarajte sa prijateljima. Ostanite socijalno angažovani. Radnje koje ste nekada radili lako, postaće sve teže. Prihvatanje promena i usvajanje veština u savladavanju prepreka može dovesti do uspostavljanja novog sistema ravnoteže i redukcije stresa.

Praktične preporuke za osobe u najbližoj okolini:

1. Pre svega, potrebno je obezbediti okolinu bez potencijalnih opasnosti po pacijenta, po mogućnosti bez preseljenja u novu, nepoznatu sredinu. Urediti prostor sa što manje nameštaja, raspoređenog da ne ometa bezbedan prolaz i kretanje. Obezbediti potencijalno klizave površine tekstilnim podlogama, regulisati tuševe automatskim termometrima, prilagoditi osvetljenje, lekove, hemikalije, duvan i alkohol držati u zatvorenom prostoru,
2. Dobro se informisati o bolesti,
3. Izbegavati kritikovanje ponašanja i konflikte sa osobom pogođenom demencijom
4. Jasno strukturisati svakodnevne aktivnosti i ustaliti rutinu (u isto vreme ustajanje, obroci, terapija, održavanje higijene),
5. Pokazivati poštovanje obolelom, uključivati ga u donošenje odluka, biti obazriv, razuman i nežan u komunikaciji i
6. U kasnim stadijumima obezbediti obolelom narukvicu sa osnovnim podacima (ime, prezime, adresa, broj telefona osobe za kontakt).

Dijangoza demencije ne predstavlja kraj života. Uz odgovarajuću podršku porodice i zajednice, adkvatno lečenje i preporuke za organizaciju životnih uslova kod kuće, u domu i u bolnici, možemo ovim osobama omogućiti kvalitetniji i ispunjeniji život.

Naša stremljenja, kao odgovornih u ime struke, usmerena su protiv usamljenosti i izolacije, a ka očuvanju dostojanstva i nezavisnosti u punim granicama (rastućih) mogućnosti.

Ne postoji siguran način da sprečimo oboljevanje od demencije, ali postoje stvari koje možemo sprovoditi da bismo barem smanjili njegovu verovatnoću.

• Zatražite od izabranog lekara proveru rada vašeg srca, uključujući visinu krvnog pritiska, nivo holesterola i pridržavajte se saveta i higijensko-dijetetskog režima.
• Ako ste dijabetičar, redovno se kontrolišite, sprovodite terapiju i poštujte higijensko-dijetetski režim.
• Prestanite da pušite.
• Pridržavajte se balansirane dijete uz dosta voća i povrća.
• Održavajte telesnu težinu optimalnom.
• Budite aktivni i izbegavajte sedatalni način života.
• Vežbajte mozak - kroz individualne ili grupne aktivnosti koje vam prijaju.
• Izbegavajte alkohol (ne više od količine koja odgovara četiri i po čaše od 250 ml vina sedmično).